Komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjem venaca na spomen obeležje stradalima u Holokaustu juče je obeležena 80. godišnjica deportacije subotičkih Jevreja u Aušvic i druge nacističke logore.

Osamdeset godina je prošlo otkad je 16. juna 1944.godine više od 4.000 subotičkih Jevreja deportovano , prvo u tranzitne logore, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope. Strahote Drugog svetskog rata i povratak iz nacističkih logora doživelo je njih svega 1000. Propaganda koja je o Jevrejima plasirana godinama unazad dovela je do toga da kada je odluka o deportaciji doneta, tek je poneko glasno protestovao, a većina je ćutke posmatrala progon, podseća predsednik Jevrejske opštine Subotica, Robert Sabadoš i podvlači da je sećanje na njih pouka prošlosti za budućnost, koju moramo da prenosimo i dalje.

„To je jako bitno za ove generacije koje su danas na sceni, koje ne znaju šta je to bilo i kakve je to posledice proizvelo. Komemoracije su sećanje, a sećanje je bitno zbog toga da ostane lik čovečji koji je zbog nečije samovolje, bestijanosti, nestao sa ovoga sveta i to što se ne spominje kao pitanje statistike, broja preminulih i broja ubijenih, nego svako je imao svoje ime i prezime, imao je svoje želje, svoje misli i svoja osećanja“ – naveo je Sabadoš.

Prvi pisani zakoni usmereni protiv Jevreja mogu se naći još u rimskom zakonodavstvu, a prva geta nisu nastala u Varšavi, već u srednjem veku, istakao je istoričar i direktor Gimnazije „Svetozar Marković“, Dušan Pavlović i dodao da ideologija nacizma nije koristila ništa novo, već ono što je u Evropi postojalo hiljadama godina unazad.

„Samo su to podigli na jedan neslućeni nivo, koji dotad nije viđen, da se uništi jedan čitav narod, jedna čitava zajednica. To dotad Jevreji nisu doživeli, da bude tih razmera i te veličine. Zato je uzrok Holokausta nešto što treba da znamo da je to duboko ukorenjeno, da može da se ponovi, da to nije hir jednog pojedinca ili jedne ideje i da danas kada se rehabilituju takve ideje zarad dnevno-političkih interesa, moramo da znamo da se borimo protiv toga, jer samo istinom ćemo sprečiti ono što nam se desilo“ – upozorio je Pavlović.

Jevrejska zajednica u Subotici nakon Drugog svetskog rata nikada se nije oporavila, nekada je brojala 6.000 pripadnika, a sada svega 250. Njihov uticaj na razvoj Subotice i danas se vidi, podsetio je predsednik Skupštine grada i Fondacije „Subotička Sinagoga“, dr Balint Pastor i podvukao da nijedan stav ne sme prouzrokovati stradanje niti jednog pojedinca, zajednice ili naroda.

„Odajući im počast pitamo se kako je čovek mogao učiniti čoveku. Treba da kažemo jasno da nećemo dozvoliti da izbledi sećanje na užas koji se dogodio pre 80 godina. Moramo da kažemo i to, ali i da se zalažemo da diskriminacija, izazivanje mržnje ne bi nikome mogli postati oruđe. Naša je individualna i kolektivna, a posebno politička odgovornost da ove pojave osudimo, ali to nije dovoljno, već treba i da im se suprotstavimo“ – izjavio je Pastor.

Od 75.000 Jevreja, koliko ih je živelo u predratnoj Jugoslaviji, rat je preživelo oko 15.000. Procenjuje se da je u Srbiji ubijeno blizu 15.000 Jevreja, od čega više od 9.000 iz Beograda, dodao je član Gradskog veća, Srđan Samardžić i istakao da će Grad Subotica i u buduće biti pouzdan partner Jevrejskoj opštini.

„Pored činjenice da su veoma dugo u istoriji srpsko-jevrejskog stradalništva, Srbi i Jevreji stajali u istom stroju za gubilište, od ruku istih dželata ubijani po istim konc logorima, živi spaljivani u istim pećima i skupa nestajali u istim jamama, činjenica je takođe da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj Jevreji ni u jednom trenutku kao zajednica nisu bili fizički ugroženi, niti podvrgnuti grupnom istrebljenu i genocidu od domaćeg stanovništva, jedino od strane okupatora koji su istovremeno proganjali i ubijali Srbe“ – rekao je Samardžić.

Vence su na spomen obeležje stradalima u Holokaustu u dvorištu Sinagoge položili predstavnici Grada Subotice, Severnobačkog okruga, ambasada i konzulata, nacionalnih saveta, nekoliko jevrejskih opština, kao i udruženja. Venci su položeni i na Spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava.