Pravovremeno uključivanje arheologa u proces realizacije nekog  projekta, tačnije zemljanih radova na prostorima arheoloških lokaliteta, jedan od vodećih problema kada je reč o zaštiti arheološkog nasleđa, rečeno je na Sekciji za zaštitu arheološkog nasleđa Srpskog arheološkog društva  na Paliću. Cilj Sekcije je da ukaže na trenutne  probleme i ponudi konkretna rešenja kada je reč o zaštiti arheološkog nasleđa, objašnjavaju organizatori. 

Arheološko nasleđe je kulturno blago svake države i što je veoma važno neobnovljiv resurs, objašnjava arheolog, konzervator i savetnik Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, dr Neda Mirković Marić. U poslednjih nekoliko godina povećan je broj  velikih infrastrukturnih projekata, a to je upravo situacija kada arheologe treba pravovremeno uključiti u proces kako bi se nasleđe i zaštitilo, objašnjava naša sagovornica.

- Jedan od problema jeste i to da se arheolozi, odnosno arheološki radovi izvode tek na početku zemljanih radova odnosno izvođenja projekta. Mnogo lakše bi bilo da oni počnu da se planiraju, jer za arheološka nalazišta i za buduće radove se zna unapred u tako velikim projektima, da se arheološki radovi planiraju mnogo ranije.

Problem nastaje kada se ne poštuju međunarodna pravila pa  ni domaći zakoni, te kada se mi ne pojavljujemo u pravo vreme, objašnjava predsednik Srpskog arheološkog društva, dr Adam Crnobrnja, jer to nije bitno samo da se očuva arheološko nasleđe, već i da se smanje troškovi investitora, odnosno boljeg planiranja upotrebe tog resursa. Naša zakonska rešenja takođe ne dozvoljavaju da se mi uključimo u pravo vreme i na pravi način, kaže Crnobrnja.

- Srpsko arheološko društvo ima svoje godišnje sastanke, a zaštita arheološkoh nasleđa se izdvojila kao jako bitna stvar, jer čuvajući resurse za naše potomke, čuvamo resurse i za nslednike u arheologiji. Tu smo locirali i određene probleme u zakonskim rešenjima, zakoni se ubrzano donose, a mi pokušavamo na to da utičemo na pravi način sagledavajući širu sliku. Kada se pojavio problem u zakonu, problem u izgradnji, mi već vidimo kakav će to nama problem biti, ali i drugima.

Pravovremeno planiranje arheoloških iskopavanja rešilo bi takođe i problem broja stručnjaka koji su neophodni na jednom lokalitetu, ističu naši sagovornici. Razvoj infrastrukture je sve intenzivniji kod nas  i tu se ne postavlja pitanje njegove neophodnosti, naprotiv, već pravilne regulacije i primene već postojećih modela u svetu kada je reč o zaštiti arheološkog nasleđa.

- Suština je zapravo da se svi mi kao država, drutštvo bavimo zaštitom arheološkog nasleđa u fazi planiranja, izrade planske dokumentacije, jer je arheološko nasleđe jedan od elemanata prostora, kom se u praksi vreme, novac, posvećuju kada su građevinski radovi već otpočeli - izjavio je Aleksandar Aleksić, arheolog, predsednik Sekcije za zaštitu arheološkog nasleđa Srpskog arheološkog društva

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica domaćin je ovogodišnje Sekcije za zaštitu arheološkog nasleđa Srpskog arheološkog društva, koja je okupila 40 učesnika na nivou države.