Polno prenosive bolesti mogu biti izuzetno opasne, neke čak i smrtonosne. Samo odgovorno ponašanje u partnerskoj vezi može da obezbedi sigurnost, ali postoji infekcija protiv koje ni kondom ne može biti prava zaštita. HPV je infekcija koja u većini slučajeva ne daje nikakve simptome, međutim, može izazvati kancerogene promene, i zbog toga je izuzetno opasna – objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica.

- Humani papiloma virus je zapravo grupa virusa, danas govorimo o oko 200 različitih tipova, skraćenica im je HPV, koji se šire seksualnim putem. Ovi virusi su toliko značajni da kada govorimo o seksualno prenosivim bolestima, oni su apsolutno na prvom mestu u svim vremenima i u svim sredinama. Međutim, kod ove infekcije je veoma zanimljivo da najveći broj inficiranih pobedi ovu bolest, u smilsu da njihov imuni sistem, a da pritom nisu dobili nikakve kliničke tegobe, pobedi ovu infekciju. Međutim, tokom tih nekoliko meseci ili godina ove obolele osobe prenose uzročnike, znači viruse, na svoje seksualne partnere. Štaviše, treba reći da ne svi HPV-virusi izazivaju seksualne infekcije, nego jedan dobar deo izaziva i promene na koži, bradavice. Znači razne tvorevine na koži koje rastu i koje vremenom mogu da budu velike i ružne, takođe su izazvane HPV-virusima, ali to su drugačiji tipovi. Kada pak govorimo o onim virusima koji izazivaju tipične seksualne infekcije, njih je daleko manje, na sreću. Međutim, retko možemo pričati o infekcijama koje mogu izazvati maligne bolesti. I zaista do pre nekih 40 godina se to nije moglo čak ni pretpostaviti. Tek negde ’70-ih godina neko doveo u pitanje da virus možda može da izazove malignu bolest, to je bio slučaj sa virusom hepatitisa B i sa pojavom raka jetre i sa još nekim virusima, da bi ’70-ih godina jedan naučnik iz Nemačke doveo u vezu infekciju HPV-virusa, i pre svega rak grlića materice. ’80-ih godina to je dokazano, on je posle dobio i Nobelovu nagradu, i to je bilo veliko otkriće. Jer zaista, maligne bolesti genitalnog trakta, pre svega rak grlića materice, ove maligne bolesti su poznate iz davnih vremena. Međutim, nije bilo jasno zašto oni nastanu kod nekoga, kod malog broja osoba na sreću, pre svega žena, međutim, kod velikog broja ne. Tako da se nije vezivalo za infektivne uzročnike. Nego tek ’80-ih je postalo jasno da jedan virus može da izazove infekciju koja će da perzistira, znači infekcija neće biti pobeđena, nego nakon 10-20 ili više godina može da postane maligna bolest. Sada se pouzdano zna da HPV-virusi izazivaju maligne bolesti, i to samo određeni tipovi. Kada je ovo postalo jasno, odmah se razmišljalo o vakcini. Uglavnom je to tako kod mikroorganizama: kada se neki mikroorganizam otkrije, i zna se da izaziva neku tešku bolest, sam taj pronalazač koji je otkrio tog virusa zaželi da napravi neko preventivno sredstvo. I zaista je to rano krenulo ’80-ih godina, da bi dobru vakcinu imali negde početkom 2000-ih godina, i isto je trebalo pustiti na tržište. Obično kada govorimo o polnim infekcijama, govorimo o prevenciji u smislu koriščenja kondoma, odgovornog ponašanja, i tako dalje. To sve stoji. Međutim, kod HPV-infekcije jedini način prevencije je upotreba vakcina, jer se ne prenose virusi isključivo seksualnim činom, već može i dodirom kože, kako se to kaže, anogenitalne regije da se uzročnik prenese. Tako da sam virus može da izazove primarne infekcije na raznim lokalitetima, a da nakon dosta godina i decenija na onim likalitetima nastanu maligne promene. Jednostavno, kada govorimo o ženama, to su svakako organi unutrašnjih i spoljašnjih ženskih genitalija, a kada govorimo o muškarcima, reč je o njihovim genitalijama. A za oba pola je svakako zajednička anogenitalna regija u celini, po tom rak usne duplje za oba pola, rak jezika, nepca, krajnika, ždrela, sve do grla. Znači taj dijapazon manifestacija malignih bolesti svih ovih lokaliteta je ogroman. Da mi mi to prevenirali – ne možemo upotrebom kondoma, ili na neki drugi način, nego samo na jedan način, a to je da osoba ima imunitet protiv ove bolesti, a taj imunitet se može stvoriti samo primenom ove vakcine. Prva zemlja koja je počela da koristi ovu vakcinu je Australija, iz jednostavnog razloga, jer je sam pronalazač vakcine je iz Australije, i on je znao koliko je ovo odlična vakcina, ali trebao je da uđe u odgovarajući nacionalni program. Tako da je Australija 2006-2007 bila prva zemlja, tada pionirska, a kada se videlo koliko je vakcina bezbedna, i u isto vreme kako daje dobar efekat, da mladi koji su primili ovu vakcinu ne bivaju inficirani, to je bilo u početku kvadrivalnentna vakcina, tip 16 i 18 je bio sadržan, koji izaziva malignu bolest, i tip 6 i 11, koji može da izazove takozvane bradavice, genitalne, ali velikih dimenzija, veoma velikih koji mogu da krvare i budu ružne. Tako da su odabrani tipovi 6, 11, 16 i 18. Potom su ovu vakcinu uvel i druge zemlje, i u međuvremenu je napravljena i devetovalentna, što znači da čuva protiv devet različitih tipova.

Vakcine su bezbedne, i pružaju doživotnu zaštitu, ali samo ukoliko su primljene na vreme.

- Zanimljivo je da i danas dve trećine članica Svetske zdravstvene organizacije koristi ovu vakcinu, znači broj zemalja je ogroman, negde oko 130. Na žalost, Srbija se dosta kasno uključila u sve ovo, tek prošle godine, ali smo se uključili odmah sa najboljom vakcinom, znači sa devetovalentnom, koji je ujedno i najskuplja, ali je za naše građane potpuno besplatna, kada kažem „građane“, mislim na one najmlađe, od 9 do 19 godina, i treba reći u isto vreme da broj generacija je gotovo najveći, dakle govorimo o deset generacija. Jer u drugim zemljama onaj ko može da dobije ovu vakcinu je uglavnom uzrasta od 13-14 godina, ili nešto širi spektar. Kod nas od 9 do 19. Ovako nešto nema gotovo nigde, red je da se pohvalimo, osim Holandije, gde je 9-26 godine. Zaista bogata zemlja, i ona je omogućila, jedna Holandija, ostale zemlje ne. Srbija: deset generacija. Ono što je bitno reći kod ove vakcine, to je da broj doza zavisi od uzrasta. Ukoliko je neko od 9-14, tačnije do 15. rođendana, on treba da primi dve doze vakcine, razmak je pola godine. Svi oni koji imaju 15 godina ili su stariji, oni treba da prime tri doze vakcine, nultog dana, mesec ili dva meseca od nulte, i pola godine nakon prve doze. Ko je dobio dve doze, ili tri doze nakon 15. godine života, smatra se da je doživotno zaštićen. Naravoupotreba vakcine je nekih 17 godina, ali se smatra na osnovu svih dostupnih podataka, a dato je više od 500 miliona doza u ogromnom broju zemalja sad već možemo reći, da imunitet jeste solidan, postojan, i kao što sam rekao, doživotan.

Zanimljivo je što će najverovatnije svaki čovek tokom svog života imati susret sa humanim papiloma virusom, ali će malo njih znati za to, jer neće imati nikakve simptome. Zato se ne može znati tačan broj zaraženih, jer mnogi uopšte ne znaju da su bili, ili su još uvek zaraženi.

- Sama bolest je jako interesantna. Reč je o tome da se veoma lako stiče, i smatra se da će pre ili kasnije svako ko je seksualno aktivan, doći u kontakt sa ovim virusom. Nemoguće ga je izbeći, toliko je rasprostranjen. Međutim, samo će neki imati kliničke manifestacije, koji često neće ni znati da ima, jer je reč o malim promenama, odgovararajućim tvorevinama koje se blago uvećavaju, osoba ni ne vidi te anatomske delove. Recimo, ako je reč o ždrelu – skriveno, o analnoj regiji – teško je dostupno pregledu. Ono što može svakako da se pregleda, i što se radi, to je pregled kod ginekologa, kada žena odlazi na preglede u odgovarajućim vremenskim intervalima, ovo jeste dostupna lokacija, tu se uzme odgovarajući materijal, i radi se pregled. Svi ostali anatomski delovi su relativno skriveni. Sasvim jasno. Tako da ako infekcija perzistira i prođe odgovarajući vremenski period, može da nastane maligna promena, kažem, na sreću, retko. Ali to je prava maligna bolest, koja nije samo lokalno problem tamo gde nastane, nego daje vremenom i metastaze, oboljenje se maligno proširi na druge organe, i teško ga je tada već lečiti. Ono što znamo kada govorimo konkretno o raku grlića materice koje je najznačajnija maligna bolest, u Srbiji prema poslednjim podacima oboljeva preko 1000 žena godišnje. Poslednji podatak je 1085, za 2021. godinu. Od ovog broja blizu 500 premine. 484 žene, to je poslednji podatak od strane Instituta „Batut“ koji je dat. U Vojvodini su slične proporcije, negde blizu 300 žena oboljeva, i nešto preko 100-150 umire od maligne bolesti, od karcinoma grlića materice. Ako posmatramo Evoropu pre svega, mi smo negde u vrhu, među vodećim zemljama po broju umrlih. Kada je reč o broju inficiranih, tu je nešto drugačija situacija, jer sama infekcija, kao tkva, dešavaće se. Ona je neminovna, ako nismo vakcinisani. Ali ukoliko se na vreme javimo lekaru, pre svega ako govorimo o ženama, mada svakako oba pola su ugrožena, govorimo o ženama, i ako se radi taj skrining na karcinom grlića materice, na vreme se može započeti lečenje, i tada nema one progresije bolesti, i nikako ni smrtnog ishoda. Znači ono što se može postići sveobuhvatnom metodom prevencije ovih infekcija, odnosno posle malignih bolesti, najznačajnije je svakako imunizacija, odnosno vakcinacija u što mlađem uzrastu, da bi osoba što bolje imunuloški odgovorila. Znači to se često pogrešno povezuje da osoba treba da primi što pre ovu vakcinu da bi rano stupala u odnose. Ne, to nije propagiranje ranih seksualnih odnosa, nego imuni sistem osoba bolje odreaguje kada je mlađa nego kada je starija, a i praktično gledano: neko ko je imao seksualne odnose, makar to bio samo jedan partner do tada, se mogla inficirati sa nekim HPV virusom. Znači dobro je primiti što ranije, da dobro odgovorimo imunološki, i da smo zaštićeno od devet najopasnijih tipova HPV virusa. Međutim, treba reći da sama eradikacija uzročnika ne može da se postigne, niti je cilj. Cilj je da se bolest stavi pod kontrolu, ali da se eliminiše umiranje od ovih malignoh bolesti. Sama infekcija, kao takve će se dešavati, to je najraširenija seksualna infekcija na svetu, i može već nakon prvog seksualnog čina da se dogodi. Znači poruka bi bila da treba da se vakcinišemo, odnosno kada je reč o deci, do 15. godine bitna je saglasnost roditelja, tu da roditelji dovedu svoje dete, već nakon 15. godine, prema našem zakonu, sama ta mlada osoba može da se javi kod pedijatra, i da iskaže želju za vakcinom, i istu će dobiti. Nema razloga da se okleva. Dosta se govori o neželjenim reakcijama, to je sve netačno. Neželjene reakcije su tu jer je ušla igla u naše tkivo, u deltoidnu regiju, pa to mesto tog dana boli, možda i nastane neko crvenilo, povišena temperatura, ništa drugo. Znači nikakvi smrtni ishodi, nikakav rak nakon vakcine, to je apsolutno nemoguće, vakcina ne sadrži virus, samo jedan deo umotača virusa, takozvani N1 protein. Tako da osoba imunološko odreaguje kada dobija tu vakcinu na taj N1 protein, ta osoba je zaštićena, i ne dobije genetski materijal virusa. Mnogo toga se može čuti o ovoj vakcini: da uzrokuje sterilitet, sve je to netačno, a najbolji primer su više od 500 miliona datih doza, čak prema procenama SZO, ako se nastavi ovakav trend zemalja koje uvode ovu vakcinu da li kao besplatnu ili kao preporučenu, pa osoba mora o svom trošku da plati, bilo kako, broj ovih zemalja je sve veći, i plan je da bude 90 odsto populacije, pre svega devojčica obuhvaćena ovom imunizacijom. To je – za sada se čini – dosta daleko, međutim sve je više zemlja, pa čak i siromašnih, kada govorimo o afričkim zemljama, uvode ovu vakcinu, od odgovarajućih međunarodnih organizacija nabavljaju ovu vakcinu koja nije jeftina, to je jedna od najskupljih vakcina, čak preko 100 evra košta jedna, ali putem sponzora, donatora stižu i u najsiromašnije zemlje, jer je tu i najveći problem rak kao takav, pre svega rak vezan za reproduktivno zdravlje. Zanimljivo je da je nekih 600 hiljada slučajeva beležimo godišnje uzrokovanih HPV-virusom, ako govorimo planetarno, i umiranje od raka grlića materice je oko 340 hiljada smrtnih slučajeva. Kada je reč o muškarcima, tu je negde 70 hiljada malignih bolesti, pre svega rak, karcinom penisa, usne šupljine, ždrela, to je za oba pola, analna regija takođe, znači problematika je ogromna, pričamo o infekciji, ali zapravo pričamo o malignoj bolesti. Znači svako ko želi da se vakciniše, a uzrasta je 9-19 godine, odnosno do 15. godine roditelji ili staratelji mogu da dovedu dete kod pedijatra, svi domovi zdravlja u našoj zemlji rade po sistemu da nema potrebe za zakazivanjem, dosta je da se dođe i da se iskaže želja, i može se dobiti vakcina koja će da nas zaštiti ne samo od infekcija, nego i od maligne bolesti.

Širom sveta, HPV dominira kao uzročnik raka grlića materice u 95-99, 7% slučajeva, a kod analnog kancera u 88%. Kod mnogih nacija u razvoju, rak grlića materice je vodeći, a u svetu drugi uzrok smrtnosti u ženskoj populaciji. Zato je važno potražiti savet od pravih stručnjaka i primiti vakcinu pre prvih seksualnih iskustava, da bi zaštitili ne samo sebe, već i buduće partnere od opakih bolesti.

Tekst je realizovan u okviru projekta „Nauči, ne rizikuj”, koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Subotica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.