Tri slučaja na teritoriji Beograda i jedan u Novom Sadu – to su najnoviji zvanični podaci kada su morbili u pitanju. Stručnjaci upozoravaju da se očekuje drastičan rast tog broja, s obzirom da je reč o izuzetno zaraznom oboljenju, sve dok je vakcinalni obuhvat nizak. Sama bolest može izazvati niz komplikacija kod najmlađih, pa čak i smrtni ishod, zato je od izuzetne važnosti da roditelji poslušaju savete stručnih lica.

Poslednja veća epidemija malih boginja na teritoriji Srbije desila se tokom 2017. i 2018. godine, broj obolelih je tada bio oko 5.800, a petnaestoro njih je umrlo. Kako se takva situacija ne bi ponovila, moguće je postići samo povećanjem vakcinalnog obuhvata, koji bi trebalo da bude iznad 95 odsto, a trenutno smo daleko od toga, ističe dr Nebojša Bohucki, epidemiolog.

- Prema poslednjim podacima, on iznosti negde oko 80 odsto na nivou naše republike. Imamo podatke i za Suboticu za prošlu godinu, oni su upravo jutros obrađeni, i u prvoj godini obuhvat MMR vakcinom je samo 86 odsto, što je daleko od potrebnih 95, u prošlosti je bilo čak i više, 96-97 odsto. Prilikom upisa u školu, znači u sedmoj godini, tu se obuhvat nešto popravlja, iznosi 92 odsto, ali ipak treba da bude 95 odsto.

Mnogi pogrešno pomešaju morbile sa ovčijim boginjama ili rubeolom, međutim, ta tri oboljenja nisu ista. Morbili mogu biti izuzetno opasni zbog potencijalnih komplikacija, a klinička slika je u početku  potpuno nekarakteristična.

- Znači osoba ima povišenu telesnu temperaturu, curenje nosa, glavobolju, sve ovo liči na niz akutnih respiratornih infekcija koje se i inače javljaju u ovom periodu godine, i često ako je blaža klinička slika, zbog istih se i ne javljamo lekaru. Međutim, nakon 2-3 dana nastaje sitna ospa, i to prvo na licu, a potom se spušta i zahvata sve delove tela. Po pravilu se tek tada javljamo za lekarsku pomoć, jer je jasno da se nešto dešava sa našim organizmom. Treba reći da osoba što je mlađa, ima težu kliničku sliku, i najteže je u prvih pet godina života.

Bolest može biti popraćena jakom dijarejom koja zahteva hospitalizaciju, upalom srednjeg uha, pa čak i upalom pluća i velikog mozga, a to sve može imati i smrtni ishod. Zato je neophodna imunizacija: prva doza vakcine se može primiti sa navršenih godinu dana života, dok je druga doza predviđena nakon navršene šeste godine. Kako epidemiolog ističe, roditelji često oklevaju i prvu dozu traže tek u trećoj, čak četvrtoj godini detetovog života, međutim, bolest je najopasnija baš kada su bebe i mala deca u pitanju.

- Kada dete uđe u drugu godinu života, neophodno je da se tada i vakciniše. Tako nastane takozvani kolektivno imunitet, a to je najbolja barijera, odnosno najbolji način prevencije ovog zaraznog oboljenja. Kada je visok vakcinalni obuhvat, tada ako i dođe neko u našu zemlju ko je je obolelo, nema koga da zarazi, odnosno verovatnoća da će se naći sa licem koji nije vakcinisano – ukoliko je obuhvat preko 95 odsto -, iznosi 1:20, znači mala je verovatnoća. Čak i ako je visok vakcinalni obuhvat, pojedinačni importovani slučajevi mogu da se nađu, ali neće doći do veće epidemije na teritoriji jedne zemlje.

Imajući u vidu da se redovnom vakcinacijom predupređuje nastanak epidemija i tako dugoročno štiti zdravlje celokupne zajednice, vakcinacija protiv određenih zaraznih bolesti je i zakonom obavezna, a takav je slučaj i sa MMR vakcinom.