Poslednjih dana mediji u Srbiji puni su napisa o oboljenju BRNU koje puni pedijatrijske ordinacije. Iako je u našem gradu situacija mirna, proverili smo sa epidemiologom o kakvoj je bolesti reč i da li roditelji imaju razloga za brigu.

Iako bolest ruku, nogu i usta, skraćeno BRNU, može izazvati veliki broj virusa, najčešće enterovirus 71 i koksaki A16 i A6, s kliničkog stanovišta govori se o jednom sindromu, objašnjava epidemiolog dr Nebojša Bohucki. U prvim danima to su nespecifični simptomi poput temperature, slabosti i gušobolje, ali ono što ukazuje na ovu bolest nakon dan ili dva, jeste ospa po koži koja veoma liči na ovčije boginje.

„Međutim, ono što ovo oboljenje razlikuje od ovčijih boginja je pre svega lokalizacija ovih kožnih promena, a to je pre svega na šakama i to na dlanovima, potom na stopalima i to na tabanima i oko usne duplje, može da bude na predelima jezika, desni, unutrašnja sluznica obraza i oko usana. Dakle, ako se primete sitni mehurići na ovim anatomskim lokalizacijama, a kojima je ptrethodila povišena temperatura, tada može da se osnovu kliničke slike i da ova dijagnoza,“ precizira dr Bohucki.

Po rečima našeg sagovornika, najčešće oboljevaju deca do pete godine života, ali kako BRNU izaziva više vrsta virusa, možemo oboleti više puta, čak i kao odrasle osobe. Ipak, reč je o blagom oboljenju, koje gotovo da ne daje komplikacije, a hospitalizacije su veoma retke.

„Ono što je bitno reći, bez obzira da li se ovo dešava u detinjstvu, adolescenciji ili poodmaklom životnom dobu, samo oboljenje je blago, prolazi spontano za sedam do deset dana bez ikakve terapije. Naime, terapija ne postoji, daje se samo terapija da ublaže tegobe, jer kod dece se javljaju bolne promene unuatr usne duplje, tako da dete odbija hranu, pa se preporučuju hladni napici,“ ističe dr Bohucki.

Kada je reč o prenošenju, virusi se nalaze u pljuvački, sekretu i stolici, zbog čega se veoma brzo širi.

„Upravo iz ovog razloga, održavanje lične higijene je najznačajniji način prevencije, ali je to veoma teško postići u predškoskim ustanovama, jer ako dete ima veoma blagu kliničku sliku, znači da nema jasne promene na koži, ono će zaraziti osobe u svom okruženju,“ dodaje naš sagovornik.

Iako se ova bolest javlja gotovo uvek, u svim zemljama sveta, po rečima epidemiologa, ipak je nešto češća u letnjem periodu, kada se po pravilu beleže manje ili veće epidemije u predškolskim ustanovama.