Dezinformcije tokom pandemje se mogu načelno podeliti u nekoliko faza. Kako bi bolje razumeli ovaj fenomen i faze moramo da razgraničimo pojmove.

Dezinformacija je svesno proizvođenje i širenje lažnih tvrdnji, uverenja, dokumenata i video zapisa. Dok lažna vest može biti dezinformacija a može biti i odsustvo kompetencije, površnost ali nije skrojeno sa ciljem da zavede primaoca informacija. Centar za stratešku analizu iz Beograda ozbiljno je analizirao fenomen dezinformisanja u doba pandemije virusa korona.

“Na ovom mestu važno je znati da lažna vest koja je objavljena od strane uglednog izvora može se plasirati kroz dezinformacione kanale. Kada govorimo o terminima, treba ukazati na fenomen koji se naziva „pranje“ informacija. Ovakav metod je obilato korišćen u hibridnim dejstvima putem dezinformacija. To podrazumeva da nekakav anoniman medij, Jutjub, nalog na društvenim mrežama ili sajt objavi određenu dezinformaciju, tu dezinformaciju preuzimaju namerno ili nenamerno drugi mediji i pojedinci koji je zatim uz navođenje ili ne navođenje nekredibilnog izvora rasturaju tu dezinformaciju“, navodi Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu.

Autor više naučnih radova i studija o hibridnim dejstvima i manipulacijama dezinformisanje tokom pandemije virusa korona deli na nekoliko faza. „Dezinformacije tokom pandemije možemo podeliti na dezinformacije na početku pandemije, tokom pandemije, dezinformacije i lažne vesti o vakcinama,  dezinformacije i lažne vesti oko pomoci i distribucije opreme i vakcina, i pozadina laznih vesti i dezinformacija“, zaključuje Obradović.

Projekat “Svetla i tamna strana drušvenih mreža u doba pandemije” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Rebublike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.