Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra.

Verige ((lanci) u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su kasnije godinama čuvali, verujući da su čudotvorne i da donose izlečenje svakome ko ih dotakne.

Dugo godina je čuvan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog Patra tokom mučenja, ali je on kasnije ipak izgubljen.

Časne verige, Verižnjača ili Verižica, neke porodice slave i kao krsnu slavu. Proslavljaju se 16. januara po starom Julijanskom kalendaru, 29. januara po gregorijanskom.

Za ovaj praznik vezuju se od davnina mnogi običaji koji donosi mir, slogu i sreću. Na ovaj dan se izbegavaju teži poslovi, ne šiju se odela, a smatra se da od Časnih Veriga očekuje nas blaže i toplije vreme.

Nekada su na ovaj praznik stavljani lanci na kućni prag, smatrajući da se tako simbolično dom štiti od negativne energije. Prema narodnom verovanju na ovaj praznik ne treba putovati, već porodica treba da budue u domu kako bi ga očuvali.

Praznik Časne verige nije u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom. Običaj je da na ovaj dan treba raspremiti kuću i baviti se kućnim poslovima. Ako na taj dan kuća zablista, to privlači dobru sreću i radost.

Ipak, pored svih običaja, na praznik su najvaćniji molitva, ljubav i slavlje i sloga sa porodicom.

U mnogim mestima Srbije, Verige se slave kao veliki praznik. U Popovom polju kod Trebinja Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji kod Gnjilana praznuju ovaj dan zbog tuče (grada), a širom Kosova i Metohije da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje…

Zbog toga domaćini pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja.