Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog apostola i jevanđelista Marka ‒ Markovdan. Ovo je česta slava kod pravoslavnih hrišćana, u crkvenom kalendaru obeležena podebljanim slovom. Nazivala se i „naročitim praznikom Beograda”, budući da je slava stare crkve Svetog Marka na Paliluli, kao i nove crkve.

Sveti apostol Marko, jedan od četvorice jevanđelista, prvi je mučenik Aleksandrijske crkve. Marko je napisao sveto jevanđelje, koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito. Posejao je seme hrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.

Iz Pentapolja je otišao u Aleksandriju i tu osnovao crkvu, postavio episkope i učvrstio hrišćanstvo. Svoje propovedi je potkrepljivao mnogim čudesima i dobrim delima.

Stradao je od neznabožaca koji su ga uhvatili i uz silne pogrde vukli po ulicama Aleksandrije. Sav izranavljen i krvav dospeo je u tamnicu, gde mu se javio anđeo nebeski, a potom i Isus. Sutradan su ponovo počeli da ga muče, ali je on izdahnuo i otišao dušom u bolji svet. Skončao je u mukama u Aleksandriji 68. godine, za vreme cara Nerona, okrutnog progonitelja hrišćana.

U narodu se ovaj praznik svetkuje uvek 8. maja kao zavetina u mnogim naseljima. Markovdan je takođe i krsna slava mnogih srpskih porodica.

Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao dan u postelji ili mu je tog dana neko predao san, što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a možda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.

U Leskovačkoj Moravi se smatralo da kukuruz treba okopavati od Markovdana, kada je najbolje i kupus rasađivati – da bi dobro rodio. U Gornjoj Pčinji se Sveti Marko proslavlja pod nazivom Marko Gradobija i ništa se nije smelo raditi da ne bi grad pobio sav rod i letinu.

Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.