Uticaj industrije,saobraćaja i divljih deponija doveo je u poslednje vreme do toga da se pojava aerozagađenja može vrlo često registrovati. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, zagađenje vazduha je uzrok 25% ili 2,4 miliona svih smrtnih slučajeva od bolesti srca u svetu, kao i 24% svih smrtnih slučajeva izazvanih moždanim udarom i 43% odnosno 1,8 miliona svih smrtnih slučajeva od plućnih bolesti i raka pluća. Čak i kratka izloženost aerozagađenju može izazvati posledice po ljudsko zdravlje, istakla je direktorica Doma zdravlja dr Renata Mikloš.

Po rečima naše sagovornice aerozagađenje predstavlja povećan rizik od teškog ishoda kod oboljenja COVID – 19, a studije koje su do sad sprovedene pokazale su korelaciju između zagađenja vazduha i smrtnih ishoda kod COVID -19. Sa druge strane, mere protiv širenja virusa dovele su do značajnog smanjenja emisije zagađivača vazduha, naročito u saobraćaju obzirom na ograničenost kretanja, navela je Evropska agencija za životnu sredinu. Takođe prema statistici Svetske Zdravstvene Organizacije negativni efekti aerozagađenja posebno su izraženi u zemljama Zapadnog Balkana.