Roditelji dece sa smetnjama i invliditetom duže od decenije čekaju na Zakon o roditelju-negovatelju koji bi definisao njihov status i obezbedio materijalnu sigurnost. Iako je u februaru prošle godine ušao u skupštinsku proceduru i dalje je na čekanju – a dok je na čekanju, porodice se snalaze kako znaju i umeju, balansirajući između posla i nege deteta. 

Ovo je Dijanin svet. Ona ima dvadeset godina, završila je školu, ali nikada neće voditi život koji vode njene vršnjakinje, jer joj je potrebna danonoćna pomoć.

„Pre Dijane nisam znala za ovaj svet. Ima epilepsiju, što nam je najteže palo i ima retardaciju psihomotorike, što znači da ona ima poteškoća u govoru i hodu, ali je probila limit kad smo počeli sa vežbicama i progovorila je ali tu negde oko desete godine,“ priča njena majka, Mirjana Evetović.

A to što je uopšte pokretna lekari su nazvali čudom, čudom za koje je zaslužna njena velika i složna porodica.

„Ako nemate taj neki porodični sklop da se svi držimo zajedno jer je to gorak ukus, jer vam se prvo dete bori za život, ni ne gledate da li hoda ili da li priča. Pa onda samo da prohoda, da progovori, ali Dijana nikad neće biti samostalna. Ona ima jako jako puno sreće što ima porodicu kakva smo mi,“ ističe Mirjana.

Ipak, većina osoba sa psihofizičkim smetnjama u razvoju nema Dijaninu sreću. Statistika kaže da se čak 70 posto ovakvih porodica raspada i majke najčešće ostaju samohrane, zbog čega im često preti siromaštvo. Upravo kako bi zaštitili decu od mogućeg izmeštanja iz bioloških porodica i materijalno osigurali roditelje sa decom koja imaju invaliditet i smetnje u razvoju, roditelji upućuju apel novom sazivu Narodne skupštine da konačno usvoji zakon o roditelju-negovatelju.

„Samim tim bi država puno toga rešila, onda ne bismo morali da brinemo gde ćemo sa ovom decom kada završe školu. Nisam znala da ovakav život postoji dok sam imala zdravu decu i ne zameram to nikome. Ali mi smo dužni da se izborimo i da napravimo lakši put budućim generacijama,“ veli ova majka.

I dok čekaju na zakonsko rešenje, Dijanini roditelji rade u različitim smenama kako bi uvek neko bio sa ćerkom.  Zakon o roditelju-negovatelju omogućio bi im izbor da jedno od njih dvoje da otkaz i u potpunosti se posveti Dijani.