Sugrađanin Tihomir Tikvicki poseduje bogatu zbirku antikviteta i starih stvari, među kojima su figure, uniforme, satovi, ali i drugi predmeti od vednosti. Naša ekipa iskoristila je priliku da zaviri i zabeleži ,za kolekcionare, ali i sve ljubitelje starina, pravo carstvo eksponata prošlosti.

Iako naizgled obična, kuća našeg sugrađanina Tihomira Tikvickog krije pravo blago. U njoj se nalazi pregršt antikviteta, starina, od kojih pojedini sežu, kako on veruje, čak iz 18.veka. Đačka knjižica iz 1938. godine, plaketa iz 1934. gramofon, starinski nameštaj, figure, ali i mnogi drugi predmeti čine bogatu kolekciju našeg sagovornika, a koja se evo već desetu godinu po redu gradi uspešno. Ipak, Tihomirova priča počela je sa pravljenjem i restauracijom seljačkih kola, te su ona, njegova „prva ljubav”. Kroz godine i okolnosti, život ga je usmerio i na prikupljanje i prodaju antikviteta i starinskih predmeta.

-Počeo sam od seljačkih kola, pa pre 25 godina, uradio sam 250, 300 za ukras od toga je počelo. Seljačka kola, tragači, kolevke. Pre deset godina prešao sam na sitne stvari, seljačkih kola bilo je sve manje i nisam se pokajao. Sve ovo što ste videli prikupljrno je za deset godina, pravilo je da platiš više nego drugi, nema treće solucije.

Austrijski harmonijum sa pozlaćenim slovima, je ujedno i najstariji predmet koji poseduje. Posebno interesantan je i ringišpil koji se nalazi u dvorištu našeg sagovornika, a datira čak iz 1960.godine. U kolekciji se nalaze i uniforme, tablice, lampe, gumene figure, ali i mnogi drugi predmeti. Kako objašnjava Tihomir, nema nekih određeno retkih primeraka, ali ima svega.

-Ima tu od figura, tablica, vojnih stvari, zvona, ima ih preko 100, stare boce, fenjeri. Tamo ste mogli videti preko 200 lampi porculanskih.

Mnogi kolekcionari, ali i ljubitelji starina kupovali su predmete kod Tihomira, a neretko su i blagom ovog kolekcionara opremljeni i mnogi ugostiteljski objekti, ali i privatni domovi. Kada je reč o prodaji, to obično ide putem preporuke ili preko poznanstava.

-Ja od ovog živim, radio sam na pijaci pet godina. Kada sam već imao dovoljno robe, pitao sam ljude da li ih interesuju starine i tako je krenulo.

S obzirom da je priča počela od seljačkih kola, kako kaže naš sagovornik za kraj, vreme je da i sebi uredi jedna. Kroz ovih par decenija bilo ih je mnogo, ali jedna za sopstvenu dušu, to je sledeći projekat.