Povrtari i voćari okupljeni u „Banatskoj Leniji“ imali su priliku da čuju više o gradskim merama koje podstiču razvoj poljoprivrednog sektora.

Sve je više mladih koji se okreću zdravoj hrani i organskoj proizvodnji, a iako znatno zahtevnija, ovakva proizvodnja ima svoje brojne prednosti.

Svi poljoprivredni proizvođači očekuju skorašnje raspisivanje gradskih konkursa za podsticanje razvoja poljoprivrede. Sada su priliku da čuju više o merama imali i povrtati i voćari okupljeni u udruženje „Banatska Lenija“.

– Dobili smo preporuku da prikupimo predloge povrtara i voćara u narednih nedelju dana da bi te mere bile do kraja meseca razmatrane, nadamo se i usvojene i da se možda sprovedu neke nove mere. Ova vrsta podsticaja je izuzetna, prošle godine je preko 95 odsto novca iz njih bilorealizovano što je jako dobro. Naša ideja jeste da agrarni budžet u lokalu bude što veći i da taj novac bude i utrošen, a ne da se naknadno ide na rebalans, da se preraspoređuje novac, kaže Nikola Filipović predsednik Upravnog odbora Udruženja povrtara i voćara„Banatska lenija“.

„Banatska lenija“ je u javnosti poznata kao udruženje koje je doprinelo razvoju uzgoja kornišona. Inicijativaa traje od 2017.godine i nije prestajala, iako se broj proizvođača menjao.

– Dobili smo najavu da će u Kikindu stići selektirka, a ne da proizvođači moraju da nose kornišon u Gospođince i time gube vreme koje je u vreme berbe dragoceno, a na kraju gube i novac. Naredne nedelje imaćemo sastanak sa otkupljivačima, ujedno ugovaračima proizvodnje i ono što čekamo je da čujemo kolika je cena kornišona logično, zaključuje Filipović.

Na okupljanju u „Banatskoj Leniji“ zatičemo i mladog proizvođača organske hrane Nikolu Francuskog. Započeo je da se bavi uzgojem povrća pre svega zarad lične upotrebe zdrave hrane.

-Odlučio sam se jer imam 3,6 ara bašte, što da dozvolim da propadne kad mogu da iskoristim. Koristim pesticide i đubriva iz prirode. Naprimer zazu iz koprive, fermentaciju od koprive, za fosfor recimo list od smokve, koristim pepeo zarad kalcijuma, ono što je svima dostupno u prirodi. Ono pto sam zasnovao je stara sorta krompira, mesečar, uzeo sam Kraljevsko srce, arpadžik, šargarepu osnovne sorte i slede kupusnjače, kaže dvadesetjednogodišnji sugrađanin Nikola Francuski.

Visoke februarske pa i martovske temperature doprinele su ranijem cvetanju voća. I povrće na otvorenom može da trpi pre svega zbog nedostatka vlage.

– Biće ovo specifična godina zbog slabe zime, i koliko čujem od proizvođača očekuje se velika najezda insekata i bolesti. Ono što nas kao organizaciju interesuje je zajednički nastup, okupljanje, ono što će biti u fokusu je povezivanje, bolje informisanje i radićemo na temu našeg mini poljoprivrednog sajma „Moja bašta“ dodaje Nikola Filipović.

Povrtari i voćari treba da znaju da u „Banatskoj Leniji“ imaju podršku i partnere za ostvarenje svojih ciljeva. Udruženje se nalazi na adresi Braće Lakovića 35 u prostoru nekadašje Prve mesne zajednice.