U službenim spisima Bajmok se prvi put spominje 16. februara 1462. godine, kada je kralj Matija Korvin darovao ovo područje svojoj majci, Eržebet Silađi, radi pokrića troškova „raskošnijeg dvorskog života“. Od te godine, selo se naseljava, urbanizuje, i postepeno postaje veliko i bogato naselje. Nalazi se na krajnjem severu Bačke, u neposrednoj blizini srpsko – mađarske granice, udaljeno od nje samo devet kilometara, na površini od 13.005 hektara, na nadmorskoj visini od 117m. Bajmok je povezan dobrim asfaltnim putem sa Suboticom, Somborom i Bačkom Topolom. Obližnja naselja Aleksa Šantić, Pačir, Mišićevo, Tavankut i grupe salaša Skenderevo i Madarški salaši, prirodno gravitiraju Bajmoku koji za njih predstavlja trgovački i privredni centar. Bajmok danas ima nešto više 8.000 stanovnika, a nacionalnu strukturu čine Srbi, Mađari, Bunjevci, Hrvati i u manjem broju ostali.

Vatrogastvo u društvu, među ljudima, javlja se kao neophodna potreba da bi čovek, u prvom redu, zaštitio sebe i svoju imovinu. Postoje podaci koji kazuju da je već 1880. godine opština raspolagala vatrogasnim uređajima, koji su predstavljali opštinsku imovinu. Međutim, ne postoje pouzdani, zvanični podaci o tome kada se oformilo prvo Dobrovoljno vatrogasno udruženje u selu. Prvi dokument o osnivanju potiče iz zapisnika opštinske skupštine 1894. godine.

O konačnom osnivanju Vatrogasnog društva odluka je doneta tek 12. jula 1928. godine. I pored toga što je Društvo materijalnu potporu dobiJalo od Opštine i drugih organa, kako su to nekadašnji vatrogasci saopštavali, patronat je  bio u rukama Antala Svobode, vlasnika mlina. Posle II svetskog rata, došlo je do reorganizacije Dobrovoljnog vatrogasnog društva, koje od tada, od 1947. radi bez prestanka.

— Ja sam se ovoj priči priključio 1990. godine, i to me je doveo najstariji član ovog Društva, Mojzeš Lajoš iz Subotice, pošto smo bili komšije, i ostao sam do danas,  tri decenije dobrovoljac. Mislim da je sada vreme za mlađe, koji će me zameniti.  Bio sam prvo vatrogasac, pa zamenik komandira, onda komandir, pa sam smenjen, pa sam opet bio postavljen za komandira, i sad sam već u četvrtom mandatu predsednik Društva, i mislim da će mi biti dosta — priča Jožef Šindrić, predsednik DVD Bajmok.

I nekada, a i danas, članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva su kao porodica. Mada, kako se čini, gde je jedan član porodice dobrovoljni vatrogasac, cela porodica se priključuje, ne samo stariji, nego i deca. Oni se mogu priključiti Društvu već sa šest godina, koliko i imaju najmlađi članovi, i za koje su vežbe koje izvode uglavnom smo igra.

- Oni se još uvek više igraju, ali pošto sada idu u sedmi, osmi razred osnovne, prvi razred srednje škole, puno njih već pita kako je to, kako izgleda učestvovati u intervenciji, kakav je osećaj, kako izgleda prvi kontakt sa vatrom, sa bilo kojom vrstom intervencije, gašenje vatre i pomoć ljudima, tako da ima onih koji već razmišljaju o tome, a ostali dolaze zbog druženja, zbog igre...  Od svake grupe dece, kada odrastu, ostane barem 10 posto njih, to nam već pruža sigurnost da ćemo imati podmladak, nove, mlade ljude na u narednim godinama, kada oni budu punoletni i mogu da učestvuju u gašenju požara i spasavanju ljudi — napominje Kristian Šindrić, komandir DVD Bajmok.

Ištvan Vince se i sam učlanio u Društvo kao dete, pre 30 godina. Od tada se trudio da se stručno usavrši, išao je na razne obuke, i uvek je među prvima koji stignu na poziv zbog neke intervencije.

— Bio sam baš mlad kad sam počeo, to je sve bila igra, druženje, ali kasnije sam video da mogu da pomognem ljudima, da mogu da doprinesem zajednici, i lepo sam se osećao kad sam pomagao. To je ono što me i dan-danas drži, nema tog momenta kada zasvira sirena, a da ja ne dođem.

Bajmočko dobrovoljno vatrogasno društvo je najmasovnije na teritoriji Subotice.  Ima 28 vatrogasaca koji  idu na intervencije, i još 10 njih koji su još pripravnici, koji su tu da pripomognu, i koji će jednog dana zameniti starije. Svi oni nastavljaju tradiciju dužu od veka, čuvajući živote i imovinu, ne samo ljudima iz Bajmoka, već i iz okolnih naselja.