Kako bi evocirali uspomene, ali i podsetili subotičku javnost na značaj Hemijske industrije „Zorka“, grupa bivših radnika okupila prvi put nakon zatvaranja fabrike, a povod je bila godišnjica – 120 godina od osnivanja „Klotilda“, kasnije „Zorke“.

Antal Fodor proveo je čitav radni vek u „Zorci“ – punih 40 godina na poziciji molera i farbara. Kako kaže, još kao dete je rekao roditeljima da će biti „Zorkaš“. Danas, sa puno bola i sete svakog dana gleda u ruševine i ostatke fabrike koja je značila život za ovaj deo grada.

„To je jedan veliki bol, kao da neko izgubi nekoga, ja sam izgubio Zorku. Ja sam tu na 150 metara udaljenosti, tu sam rođen, tu živim i verujte mi i kad se radilo prvo mi je bilo da pogledam da li dimnjak dimi i onda sam bio ponosan. Ni dan danas ne mogu da shvatim da jedna hemijska industrija da može da se ovako upropasti,“ veli Antal.

Da je u „Zorci“ vladalo zajedništvo i da je svako bio ponosan što je deo kolektiva, drhtavim glasom potvrđuje i Stipan Matković čiji radni staž od 36 godina to i potvrđuje.

„Bila je dobra plata, ali nije bilo nevolje da se ljudi ne slažu, kao sad. Sad je bitno ko je koje nacije i boje, toga ovde nije bilo, svi su bili primljeni kao braća,“ nadovezuje se Stipan.

Fabrika đubriva osnovana je 15. aprila 1904. godine, a pogone je definitivno zatvorila 2006. godine, kada je 600 ljudi završilo na birou za nezaposlene. Organizatori ističu da će se ubuduće okupljati jednom godišnje.

„U stvari suština je ta, da je sve od 1904. godine sve do kraja, ovi ljudi su činili Zorku, oni su bili motor. Uvozili smo  tehnologiju iz Francuske, Holandije, Nemačke. Naši inženjeri, livci, bravari, električariza godinu dve su savladali za izvoz. Ovde smo se našli da kažemo da Srbija danas nema đubriva. Treba da ima svoje fabrike da bi bila samostalna. Zorka nam je u srcu i mislima,“ poručio je Mikloš Olajoš Nađ iz Udruženja građana  „Solidarnost“, takođe bivši „Zorkaš“.

U najboljim godinama, u „Zorci“ je radilo 1700 ljudi a godišnje se proizvodilo 500.000 tona đubriva. Kako podsećaju nekadašnji radnici, nije „Zorka“ pomogla samo razvoj Subotice, već i čitave bivše Jugoslavije, kroz ulaganje u odmarališta u Krku, izgradnju luke u Kopru, u Splitu, kao i u Baru.