Iako imaju pravo da se organima uprave obrate na svom maternjem jeziku, građani to retko rade i zato bi trebalo da ih ohrabrimo da koriste svoj maternji jezik, rečeno je na predavanju na temu „Službena upotreba jezika i pisma u postupku“ koji je organizovala subotička Visokoškolska jedinica Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe.

U organima AP Vojvodine pored srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi su i mađarski, hrvatski, rumunski, slovački i rusinski jezik, pojašnjava zamenik generalnog sekretara Skupštine AP Vojvodina, Žolt Sakalaš i dodaje da to znači da svaki građanin može da se obrati na svom maternjem jeziku nekom od pokrajinskih organa. Zbog toga je važno da u državnim organima rade ljudi koji govore te jezike, a građane treba podstaknuti da što više koriste svoje pravo, zaključio je Sakalaš.

„U proteklom periodu, iako je pravo zajamčeno i Statutom AP Vojvodine, ne koristi se dovoljno često i nadam se da će u budućnosti naši građani shvatiti da ono pruža mogućnost da svoja prava ostvare na najefikasniji način ako koriste svoj maternji jezik. Ne treba zapostaviti ni ostale jezike koji su u službenoj upotrebi jer tako u suštini ne samo da ostvarujemo svoje ljudsko i lično pravo, nego tu multikulturalnost koja nas krasi.“

Tema predavanja bila je interesantna studentima Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, jedna od studentkinja treće godine, Nikolina Grahovac, kaže da smatra da se na taj način štite osnovne vrednosti garantovane pravnim aktima.

„Tema današnjeg predavanja je od suštinskog značaja za očuvanje naših kulturnih identiteta i prava svih građana na upotrebu sopstvenog jezika i pisma. Učestvovanjem u ovakvim diskusijama, svi zajedno doprinosimo boljem razumevanju i primeni zakona koji štite ove osnovne vrednosti“ – ocenila je Grahovac.

O upotrebi službenog jezika i pisma govorila je i glavna javna tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici, Livija Panić Miletić.