Insulinska rezistencija predstavlja metabolički poremećaj koji nastaje kada se u krvi nalazi previše insulina, što ukazuje na poremećaj u metabolizmu šećera.  

Reč je o stanju u kojem ćelije slabo reaguju ili ne reaguju na insulin, usled čega raste njegov nivo u krvi. Insulin u krvi vezuje glukozu, čiji nivo u krvi takođe raste zbog nemogućnosti transporta unutar ćelija. Na taj način, insulinska rezistencija dovodi do toksičnih nivoa glukoze u krvi, odnosno do visokog nivoa šećera u krvi.

Međutim, ukoliko se ne leči, insulinska rezistencija može da preraste u dijabetes tip 2, ali i da negativno utiče da plodnost žena i muškaraca.

Insulinsku rezistenciju moguće je utvrditi putem laboratorijskih analiza.

Smatra se da insulinska rezistencija pogađa čak 30% današnje populacije, a uzrok tome je nezdrav način života, koji se ogleda u lošoj ishrani i nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti.

Doktorka Jovanović napominje da upotreba lekova ne predstavlja rešenje problema insulinske rezistencije.

Smatra se da su normalne vrednosti nivoa šećera u krvi pre jela do 6, veće vrednosti ne smatraju se šećernom bolesti, ali predstavljaju signal da bi trebalo redovno kontrolisati te parametre, ističe doktorka.

Kod regulisanja insulinske rezistencije ishrana predstavlja najvažniji faktor, a glavna preporuka je da se izbace šećer i belo brašno. Sa druge strane, redovnim vežbanjem celo telo se podstiče da bude aktivnije i na taj način ćelije bolje reaguju na insulin.