Novi krug ozakonjenja nelegalne gradnje, prema najavama, treba uskoro da počne i najviše će biti usmeren na pružanje olakšica najsiromašnijim građanima, koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom. Bespravna izgradnja u poslednjih šest godina tretiraće se kao krivično delo i vlasnici će biti procesuirani. U Subotici, nadležna služba zatrpana je zahtevima, ali je malo onih sa kompletnom dokumentacijom, što otežava rešavanje.

                   Prvi Zakon o legalizaciji stupio je na snagu još 2003. godine i od tada je nekoliko puta menjan i dopunjavan, ali nisu postignuti značajni rezultati u smanjenju ogromnog broja nelegalnih objekata, jer u Srbiji, kako se procenjuje, još uvek ih ima između dva i dva i po miliona. Prema svih šest prethodno važećih zakona koji su uređivali oblast legalizacije do novembra 2015. godine, a koji su bili na snazi 17 godina, svega oko 150.000 objekata je legalizovano. Iako je po poslednjem Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, dopunjenom 2018, divlja gradnja krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, doneto je samo oko 7.500 rešenja o njihovom rušenju.
                   Prema saznanjima, novi krug ozakonjenja najviše povoljnosti će predvideti za najsiromašnije građane, koji su propise prekršili da bi imali krov nad glavom. Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani, jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani. Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis.
                   Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon. Prilikom svakog kruga legalizacije, naime, neodgovorni pojedinci, u nadi da će se provući bez kazne, krenu da zidaju i šta im treba i šta im ne treba. Zato se i novi propisi pišu tako da se kazne oni koji su to činili i prilikom prethodnog kruga ozakonjenja. Kolike će biti takse za one koji državnom odlukom budu upisani u katastar, još nije poznato.
                   Kako je najavljeno, novine u Zakonu o ozakonjenju trebalo je da se nađu na dnevnom redu već u septembru, a ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović tim povodom je prokomentarisao da legalizacija već neko vreme ne ide tempom koji je očekivan.
                   — Zakon je predvideo da upišemo sve objekte do 2023. godine. Mi ne odustajemo od tog datuma — izjavio je Momirović.

                   U Subotici – uvek isti broj!

                   Subotičani, kada je reč o podnošenju zahteva za legalizaciju, od početka su spadali u disciplinovanije i odgovornije građane, jer su od 13. maja 2003. pa do poslednje izmene Zakona 2018. godine pokrenuli oko 22.000 postupaka, od kojih je oko 9.500 do tada rešeno. Većina je, međutim, zastala već na prvom koraku, iz brojnih razloga, počev od toga da nisu priložili svu neophodnu dokumentaciju, da nisu imali sredstva da plate troškove postupka, pa do čekanja da ih nadležne službe obaveste,  mada je na njima da ispune uslove koje predviđa proces legalizacije.
                   — Od pre četiri godine, otkako sam na mestu sekretara Sekretarijata za građevinarstvo u Gradskoj upravi, broj predmeta se zadržava na približno istom – oko 14.000 onih koji čekaju na rešavanje! To je zbog toga što koliko dnevno donosimo rešenja, toliko pristiže i novih zahteva. Na mesečnom nivou to je 100 do 150 legalizovanih objekata i obično rešenjem nije obuhvaćen samo jedan, nego dve ili više bespravnih gradnji, na istoj vlasničkoj parceli. Na primer, ako imamo stambeni deo objekta, a uz njega pomoćne, kao što su letnja kuhinja, garaža, šupe i slično, za sve njih važi jedno rešenje. Mnogi naši sugrađani čak nisu ni znali da im neki objekti, odnosno njihovi delovi, nisu legalni. Kada dođe do toga da hoće da uvode infrastrukturu – vodovod, kanalizaciju, gas i slično, ili dođe do kupoprodaje, onda se pojave zakonske prepreke, jer od 2018. zakonodavac sve to ne dozvoljava ukoliko ozakonjenje nije sprovedeno do kraja — objašnjava Melinda Nađ Kišereš, sekretarka Sekretarijata za građevinarstvo Subotice.
                   U tom slučaju, vlasnici nekretnina dolaze na šalter Uslužnog centra Gradske kuće, gde jednostavnim popunjavanjem najosnovnijih podataka – ime i prezime, adresa, broj telefona i slično, pokreću postupak legalizacije, ali to je samo prvi korak. Potreban je, svakako, dokaz o vlasništvu, da su imovinsko-pravni odnosi rešeni i da se objekat nalazi na aero-snimku do 2015. godine.
                   — Ukoliko se vidi na satelitskom snimku, onda ima osnove za ozakonjenje objekta i mi to šaljemo u Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da službeno potvrdi, i tada počinjemo sa postupkom legalizacije. Vlasnik se, dobijajući rešenje o rušenju, nakon toga izjašnjava da li je voljan da ga ozakoni, ili da ga ruši. Još nismo imali takav slučaj da želi da sruši. Ako je u pitanju pomoćni objekat, nije mu potrebna projektno- tehnička dokumentacija, dovoljno je da angažuje geodeta da izradi elaborat. Traži se i poreska prijava da plaća porez i na taj nelegalni deo, ali naši građani su uglavnom savesni i vrlo često su već prijavili svoje nekretnine u Poreskom. Kada se završi postupak i vlasnik plati taksu od 5.000 dinara, piše se rešenje o ozakonjenju i šalje u katastar gde se onda upisuju podaci i vlasnik nakon toga dobija pismenim putem, poštom, da mu je predmet rešen — kaže Melinda Nađ Kišereš.

                   Od deset dana do deset godina

                   Stambeni objekti iziskuju i projektno-tehničku dokumentaciju za čiju izradu se angažuje projektant, koji mora da sačini projekat izvedenog stanja na terenu. Koliko će prema najavljenim izmenama građane stajati unošenje objekata u katastarske knjige, za sada nije poznato, mada se pominje iznos od 700 dinara. Za sada, takse za pomoćne objekte su 5.000 dinara, i to jednokratno bez obzira da li ima uz garažu i letnju kuhinju, šupe i slično. Kod stambenih kuća visina takse zavisi od kvadrature, tako da ide od pet, deset ili više hiljada dinara. Za poslovne objekte, ako je u pitanju proizvodnja, mala privreda, stari zanati i zanatska delatnost to je 5.000 dinara, ali ukoliko je svrha divlje gradnje bila komercijalna, cifra se penje na 250.000 dinara!
                   — Grad prihoduje od ovih taksi značajna sredstva, jer prema Zakonu o ozakonjenju jedan deo ide Pokrajini i Republici, ali najveći deo ostaje u Subotici. U proseku, to je oko milion dinara mesečno, i to na godišnjem nivou nije mali iznos. Osim olakšica za malu privredu, zakonodavac je predvideo i da, ukoliko vlasnik spada u socijalno ugrožene, i ima o tome dokaz iz Centra za socijalni rad, ili je invalid, za ozakonjenje objekata za svoje potrebe ne plaća ništa — objašnjava Nađ Kišereš.
                   Na pitanje zašto predmeti godinama stoje i „kupe prašinu”, umesto da budu rešeni, sekretarka Sekretarijata za građevinarstvo kaže da u 80 odsto slučajeva koji nisu završeni ne postoji kompletna dokumentacija, a vlasnici ih se „sete” tek kada im je potvrda o legalizaciji potrebna da bi uveli komunalnu infrastrukturu ili obavili kupoprodaju, što se, ni jedno ni drugo, ne može obaviti od izmene Zakona iz 2018. godine.
                   — Najmanje toliko predmeta stoji jer je samo podnet zahtev i pokrenut postupak, a vlasnik ništa dalje nije preduzeo da ga okonča. Bez obzira što imamo troje referenata i radimo koliko možemo, mogu da kažem da proces ozakonjenja može da traje – od deset dana do deset godina! Ali, ako je nekome hitno, zbog kupoprodaje ili uvođenja kanalizacije, da ozakoni objekat, postoji mogućnost urgencije, što znači da treba da takav zahtev preda na šalteru Uslužnog centra, i mi to onda rešavamo po hitnom postupku. Naravno, samo ukoliko je vlasnik tom prilikom upotpunio dokumentaciju i ispunio sve zakonske uslove — kaže Melinda Nađ Kišereš.

Tekst je objavljen u okviru projekta Subotička svakodnevica, koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.