Srbija je pre dva dana u Briselu otvorila Klaster 4 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom koji obuhvata četiri poglavlja – životnu sredinu, energetiku, saobraćaj i trans-evropske mreže. Šta će to značiti za državu, a šta konkretno na nivou lokalnih samouprava i na koje načine će se realizovati u praksi, bile su teme zajedničke sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Subotici.

Naša država otvorila je najskuplje poglavlje – ono koje se tiče zaštite životne sredine, a da bi uvela sve evropske standarde u ovoj oblasti procenjuje se da će nam biti potrebno i do 15 milijardi evra.

Zahtevi životne sredine moraće da se implementiraju u druga poglavlja – i saobraćaj i energetiku, a suštinski Klaster 4 donosi promene u pravcu cirkularne ekonomije. To znači i redukciju upotrebe resursa i energeneta, odnosno odustajanje od određenih tehnologija kako bi se smanjila emisija CO₂ u vazduhu. Konkretno, zatvaranje termoelektrana, a u Subotici smanjenje potrošnje elektične energije, objašnjavaju stručnjaci.

Naši sagovornici se slažu da otvaranje Klastera 4 znači i to da nas čeka puno posla, a kada će biti zatvoreno pregovaračko poglavlje koje se tiče zaštite životne sredine, za sada je teško proceniti. Važno je da uskladimo zakonodavstvo sa evropskim, ali isto tako da imamo institucije koje će garantovati njihovo sprovođenje.