Higijena u zdravstvenim ustanovama ima značajnu ulogu u smanjenju širenja infekcija, a u okolnostima pandemije posebno je važna higijena ruku. Zbog toga je neophodno da se predmeti često dezinfikuju, da se poseteljina menja, a da se podovi redovno čiste, poručuju lekari povodom Svetskog dana higijene ruku u zdravstvenim ustanovama. Sugrađani sa kojima smo razgovarali kažu da su zadovoljni čistoćom u bolnici, ali i u ambulantama.

Osim uobičajenih dezinfekcionih mera u skladu sa pandemijom sve više se obraća pažnja na higijenu ruku. Zbog toga je, od 5. maja prošle godine edukovano više od 1500 zdravstvenih radnika kroz akreditovane onlajn kurseve posvećene čistoći ruku. U zdravstvenim ustanovama je postavljeno još 2817 univerzalnih dozatora u koja se sipaju sredstva za pranje, čime je Srbija dostigla standard visokorazvijenih zemalja. Kako navodi dr Zorica Dragaš u pitanju je aktivnost koja ne košta puno a veoma je važna u očuvanju našeg zdravlja.

U bolničkim uslovima tuberkuloza, crevne infekcije i bolesti disajnih organa putem kontaminiranih ruku mogu inficirati predmete a preko njih i pacijente. Temeljnim pranjem sprečava se širenje zaraza, smanjuje se upotreba antibiotika, i spasavaju se životi, zaključuje naša sagovornica.

Bolesti propraćene prolivom i upalom pluća su najodgovornije za smrt dece do godinu dana, a istraživanja su pokazala da su „čiste ruke“ najbolja preventiva u širenju ovih zaraza.