Još jedan Dan ljudskih prava protiče u senci pandemije virusa kovid 19, koja se direktno ili indirektno odrazila i na mogućnost, odnosno nemogućnost ostvarivanja brojnih ljudskih prava i sloboda. Otvaraju se i nova pravna pitanja i novi izazovi, pre svega na pronalaženju ravnoteže između mera za suzbijanje pandemije i zaštite osnovnih prava, poručuju iz Kancelarije lokalnog ombudsmana Grada Subotice i ističu da bi i pravo na zdravlje trebalo smatrati osnovnim ljudskim pravom.

Prošle su 73 godine otkako je po prvi prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na „život, slobodu i sigurnost bez ikakvih razlika“. Ova prava proklamovana su kao univerzalna i ne zavise od nacionalne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti. Kako ocenjuju zaštitu svojih prava u današnjici pitali smo prolaznike, koji su bili saglasni da na tom polju svakako treba više da se radi u budućnosti.

Pandemija korona virusa stavila je pravo na zdravlje u fokus, te bi ga trebalo smatrati jednim od osnovnih prava bez kojeg se ne mogu ostvarivati ni brojna druga prava, jer je ono zaista u proteklom periodu bilo najugroženije, poručuje Erika Tot Salai, lokalna ombudsmanka.

Ipak, Kancelariji lokalnog ombudsmana najviše žalbi tokom ove godine nije upućivano zbog zaštite osnovnih prava, već su se građani žalili na rad institucija, pre svega Centra za socijalni rad, a pritužbi je bilo i zbog poreza na imovinu.

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od 10.decembra 1950. godine, na dan kada je dve godine ranije potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija.