Roditeljstvo je važan i izazovan posao i roditeljima je potrebna podrška u podizanju dece – kako od dana izlaska iz bolnice, tako i kroz odrastanje, sve do adolescencije. Država kroz brojne službe i savetovališta nudi psihološko-pedagošku podršku, od zdravstvenih ustanova sve do škola, a roditelji su saglasni da im je ovaj vid podrške preko potreban. Iako su iskustva Subotičanke Jasmine Tatić, majke dva dečaka, veoma pozitivna, ona ističe da je problem kako doći do tih  informacija, odnosno kako doći do institucionalne podrške koja je na raspolaganju svim roditeljima. Kako ističe, najveću pomoć dobila je od patronažne službe kada se tek porodila, ali je jednako važan rad logopeda i psihologa u Dečjem dispanzeru.

— Govoreći iz svog ličnog iskustva, mogu da kažem da su zaista pozitivna. Pre svega bih pohvalila rad Patronažne službe koja je negde prva kada dođete iz porodilišta kući sa bebom, kada ste možda i uplašeni i ne znate šta vas čeka. Patronažne sestre su tu da vam pomognu u svakom smislu i pružaju vam svaku vrstu pomoći pa i psihološku. Pohvalila bih i rad Dečjeg dispanzera, njihovog psihološkog savetovališta kao i izabranog pedijatra. Generalno mislim da je za većinu majki i porodica možda informacija ta koja nedostaje, dakle kako doći do određenih službi kada imate neku nedoumicu, koga pitati, kome se obratiti za pomoć. Vi možete doći i do psihologa i do logopeda na primer, ali je pitanje kako doći do njih — kaže ova Subotičanka.

Psihološka podrška svim porodicama za pravilan rast i razvoj dece je veoma važna, slažu se stručnjaci. Ipak, kako ističe psiholog Dragana Ćupurdija ta podrška najčešće izostaje za porodice koje društvo percipira kao funkcionalne i oni su na neki način marginalizovani kada je sistemska podrška u pitanju, dok je sva pažnja usmerena na one koje su disfunkcionalne, gde savetodavnu ili prihoterapeutsku ulogu najčešće preuzimaju centri za socijalni rad. Po njenoj oceni, institucionalni odgovor je mnogo bolji nego ranije.

— Ono što je prepoznala država pre nekih šest, sedam godina, to je da su napravili organizaciju Mreža podrške deci Srbije i to u šest gradova, a zamišljeno je tako da timovi stručnjaka pružaju psihosocijalnu podršku ali svim porodicama, ne samo onima koje prepoznaje centar za socijalni rad ili koji se sami prijave. Ono što je interesantno i za čim se pokazala potreba, to je defektološka pomoć deci,  jer dosta dece sada ima nekih manjih razvojnih problema. Dakle, to nisu ona deca koja od rođenja imaju razvojne poteškoće ili dijagnoze, već deca kojoj treba na primer pomoć u nekom početnom opismenjavanju, a roditelji nisu dovoljno stručni. Onda ta Mreža može u tom smislu da pomogne da se uz logopeda lakše savlada početno opismenjavanje – ističe Ćupurdija.

Vaspitanje deteta počinje od prvih dana kada se rodi, a tokom odrastanja uz roditelje uključuju se i drugi faktori. Bitan momenat u detetom odrastanju i vaspitanje predstavlja polazak u školu, zbog čega je podrška stručnog lica i učitelja veoma važna.

— Mi pedagozi i profesori sa roditeljima uspostavljamo kontakt i pre nego što se đak upišu u školu. Ako je potrebno, kada deca dođu na te naše prve susrete kao što su ispitivanje zrelosti za polazak u školu, upoznajemo decu, sve ono što je bitno i za decu i za roditelje, upoznaju se sa učiteljima i oni postaju u toj socijalizaciji jedan faktor koji je uz porodicu veoma bitan za dete. Jer, kada pođe u školu, učitelj posle vaspitača postaje veoma važna ličnost za razvoj deteta i postavljanje nekih vaspitnih načina na koji dete funkcioniše u školi — objašnjava pedagog Ljiljana Mokan Bogdanović.

Pored sistemske podrške, stručnjaci su saglasni i da roditelji treba da nađu vremena da sa detetom razgovaraju kako bi se uspostavio odnos bliskosti i poverenja koji je ključan kao oslonac u odrastanju. Poručuju i da je ključno da roditelji ako primete neku poteškoću u razvoju reaguju na vreme i potraže stručnu pomoć, najbolje do pete ili šeste godine života, jer je kasnije sve teže ispraviti.

Projekat „Da nas bude više” je sufinansiran iz budžeta Pokrajine – Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.