Лето je календарски почело 21. јуна, а са њим и сунчеви зраци постају интензивнији, што је знак да је крајње време да почнемо да се штитимо од штетних последица зрачења.

Благодети сунца, нашег извора живота су велике, неспорно је, међутим, препорука стручњака је да будемо опрезни и да се не излажемо сунчевим зрацима превише.

Како и на који начин се можемо безбедно сунчати, ко посебно треба да обрати пажњу током летовања на заштиту коже и зашто је превенција битна, за „Дане” је објаснила др Лаура Ласингер, дерматовенеролог.   

Према њеним речима, без сунца биљке, али и животиње и људи не могу да функционишу, међутим, прекомерно излагање може да допринесе оштећењима, има акутна и хронична дејства и зато излагање сунчевим зрацима треба да буде увек умерено.

Препоручује да се већ од малих ногу обрати пажња на фотопротекцију избором адекватних средстава за заштиту од сунца, лосиона и разних млека, најчешће са 30 до 50 фактором заштите, у зависности у ком делу дана и колико дуго мислимо да се задржавамо на сунцу.

— Планирана излагања сунцу су летовања, чак и зимовања, и људи треба да знају да не можемо инстант поцрнети и ако не заштитимо кожу. Једноставно, није добро ако кожа која током читаве године није видела ни трачак сунчевих зрака одједном буде изложена великој количини зрачења. Зато, када говоримо о томе које особе би требало да поведу посебно рачуна, истичем особе са светлим теном, светлим очима и светлом кожом, које увек поцрвене на сунцу и не могу да поцрне. Не би требало да форсирају боравак на сунцу и да очекују добијање тена. Пре свега, не треба да одлазе у соларијум да припреме кожу за летовање, него треба да се задржавају у хладовини — каже др Лаура Ласингер и додаје да не треба да бораве испод сунцобрана или крошње, већ испод надстрешница, и да користе креме са високим фактором заштите, качкете, наочаре за сунце и ланену или памучну одећу дугих рукава, пошто свако оштећење коже може да утиче на ћелијско језгро које постаје исходиште потенцијалних онкогених мутација.

— После пет, десет или више година може као последица да се развије неки од злоћудних тумора коже као што су спиноцелуларни карцином, базоцелуларни карцином и меланом — напомиње др Ласингер.

Осим тога, један од непожељних утицаја прекомерног излагања сунчевим зрацима је превремено старење коже, такозвани фотоејџинг. Кожа је наборана, појављује се соларна еластоза, сунчеве пеге, капилари и губи се еластичност.

Особе које на сунцу прво поцрвене, а потом поцрне су фототип два и за њих исто важи да треба да користе заштитна средства, јер циљ је да избегну еритем – не смеју поцрвенети. Црвенило је, каже др Ласингер, одбрамбени систем коже, и она прво црвени, а после ствара меланин како би заштитила  ћелијско језгро.

Трећи тип су особе које увек поцрне, неко спорије, неко брже, и за њих важи да могу користити и мањи фактор заштите, али то није гаранција ако претерају, и нажалост, и они могу добити карцином коже ако се прекомерно излажу сунцу, само је то ређа појава.

 — Препорука је да се сунчање темпира до 10 часова и након 16-17 сати, али  ни у том период не треба три, четири сата у контиунуитету боравити на сунцу, већ треба ући у воду, поново нанети креме за сунчање или се склонити са плаже. Јер, поред опекотина од сунца, може се добити и сунчаница. Особе које због своје професије проводе више времена на отвореном обавезно треба да носе заштитно одело, качкете, капе, наочаре, или да користе високи фактор заштите — истиче др Лаура Ласингер.

Препорука важи и за све који се активно баве спортом, јер су код њих откривени делови тела константно експонирани и због кумулативног дејства сунца може доћи до хроничног оштећења коже.

Особе које имају много младежа на телу треба да одлазе на редовне контроле код дерматолога, годишње барем једном, да би се установила каквоћа тих младежа, да ли су урођени или стечени, да ли спадају у категорију оних који су атипични и носе повећани ризик и потенцијал настанка меланома. У одређеном броју случајева, након вишеструког излагања сунчевим зрацима или соларијуму, неки младеж може да се претвори у меланом.

— Рана дијагностика, рано препознавање трансформације младежа у меланом може да спасе живот. Наиме, ради се о једном од најмалигнијих тумора који рано даје метастазе, а добро се камуфлира међу осталим младежима. Зато особе које имају пуно младежа треба да избегавају сунце, да користе висок фактор заштите 50+, и они који имају светли тен и много младежа не би требало да се труде да добију бронзани тен или да поцрне. Предлажу се алтернативе као што су еирбраш или селфтен, креме и спрејеви који не утичу на онкогенезу. Имају привремено дејство и релативно задовољавајући естетски учинак — каже др Ласингер.

У свакодневном животу, када посматрамо своју кожу можемо уочити младеже који су и до сада били тамо и  на местима која су приступачна прегледу лако можемо видети како се мењају.

Др Ласингер упозорава да треба обратити пажњу на мрке, тамно мрке промене које су у равни коже, оне који прелазе у асиметрични облик, затим ако се појави неки изданак, или је поред мрка пигментација, или да се младеж издигне нивоа коже, а претходно је био у равни коже, да прокрвари, развије раницу, да боли, евентуално да сврби.

— Напомињем да меланом може да настане на кожи која претходно није имала никакву промену, где претходно није постојао младеж. Разликовање доброћудних и злоћудних промена коже је посао дерматолога. Уколико особа  посумња да нешто није у реду, да се нешто појавило што до сада није било ту, да нешто што је било ту постаје другачије, најбоље решење је да се обрати неком ко је стручан — закључује др Лаура Ласингер.

Текст је објављен у овиру пројекта „Чувамо ћирилицу”, који је суфинансиран из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.